„Где је српска Војводина“

„Где је српска Војводина“ била је тема панела одржаног 16.05.2024. који је у свечаној сали Богословије у Сремским Карловцима организовала Фондација „За српски народ и државу“, а на којем се говорило о стварању темеља нашег националног идентитета на овим просторима.

На месту где је одржана историјска Мајска скупштина, односно Црквено народни сабор одржан у мају 1848. године, на ком су Срби дефинисали свој национални програм у складу са словом Привилегија и духом времена, панелисти др Никола Бањац, Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и Бранко Ћурчин, протoјереј-ставрофор, подсетили су јавност на важност тих догађаја као основи за даља политичка настојања Срба да оснаже националну свест и даље развијају и унапређују наше друштво у целини.

„Србија је један небески мозаик, и свака коцкица и сваки човек у том мозаику је злата вредан и драгоцен. У прошлости и у садашњости. Сваки крај Србије уградио је себе у нашу државу и заједницу. Зато се морамо сваког тог камичка увек сећати. Један од тих камена темељаца је и Мајска скупштина, када су Срби са ове стране Саве и Дунава створили српску Војводину, из свог срца и душе, сањајући сан који ће досањати у новембру 1918. године да се присаједине својој матици Србији и да створе заједничку и неразрушиву јединствену Србију у вечности. Тим херојима славних дана 1848-1849. године, њиховој беспоштедној борби и жртвама поклањамо овај панел“, рекао је др Никола Бањац.
Догађај у Карловцима започет је интонирањем химне Републике Србије, а у првом реду међу уваженим гостима нашао се и премијер Милош Вучевић, ректор Богословије Јован Милановић, министри Владе Републике Србије, бројни ученици Богословије и других факултета из Новог Сада, и друге званице.
„Панел који је организовала Фондација вратила је сећања на та тешка дешавања из револуције. За мене је највећа порука о јединству и слози српског народа ма где живео у тим временима, када је захваљујући огромној жртви Срба са свих страна успела да се изборе за оно што се тада звало војводство Србије, односно Војводина Србије“, поручио је Петар Ђурђев.

Посебну пажњу изазвала је дискусија на тему узрока и покретача револуционарних кретања у 1848-1849 у Европи, уз осврт на то какав је био положај српског народа на Балкану у том моменту, а разговарало се и о темељима српске идеје у Војводини из различитих перспектива, затим о току рата до краја 1849. године и руске интервенције, о стварању Српске Војводине односно Војводства Србије и Тамишког Баната, као и последицама тих дешавања на данашњу ситуацију. Протoјереј-ставрофор Бранко Ћуричин одржао је и емотивну беседу о страдању Срба у рату и страдању Новог Сада.

Остале актуелности

Фондација „За српски народ и државу“ доделила Годишње студентске награде за најбољи есеј

Фондација „За српски народ и државу“ дана 27.06.2024. године, уочи Видовдана, угостила је победнике овогодишњег конкурса за студентске награде за најбољи есеј и доделила им заслужене награде. Награђени студенти су захваљујући дугогодишњем раду на себи и свом неформалном образовању, у конкуренцији са још педесет пристиглих радова, успели да теме предвиђене конкурсом сагледају и са критичког аспекта, и кроз креативност коју

ЧЕСТИТАМО: Шесторо студената поделило признања за најбољи есеј за 2024. годину!

Шесторо студената изабрано је за лауреате на овогодишњем конкурсу за студентске награде за најбољи есеј за 2024. годину! Теме „Вештачка интелигенција и образовање у 21. веку“ и „Култура сећања: Слобода и национални идентитет“ које смо одредили за конкурс су инспирисале студенте, на наше велико задовољство. Стигао је велики број радова, и због те чињенице донета је одлука да се доделе

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ УСПЕШНОГ РАДА: Промоција часописа „Напредак“ пред великим бројем угледних званица

На Видовдан, 28. јуна, навршиће се пуне четири године од када смо покренули часопис Напредак, чији је делокруг дефинисан објављивањем истраживања из области политичке теорије и праксе. Научни лук који обликујемо кроз Напредак спаја ћирилицу, културу сећања, национални идентитет, традиционалне вредности, породицу, државу, али и објашњава нова значења које доносе геополитичке промене, уз веровање да сами можемо бирати пут којим