Kада се млади Миодраг Ђурић, познат као Дадо, око 1952. године настанио у поткровљу код своје тетке по мајци Вукице Милошевић, зване
Вуле, у Страхињића Бана у Београду, већ је био у сукобу. Прекинуо је са социјалистичким реализмом који су покушали да му наметну у Уметничкој школи у Херцег Новом (1948–1952), где је предавао његов ујак по мајци Мирко Кујачић, који га је примио убрзо након смрти мајке, у јануару 1945. године