Одговор на саопштење Демократске странке

Правилником о уређивању и рангирању научних часописа (Сл. гласник РС 159/2020)  уређени су критеријуми које треба да задовољи часопис да би се нашао на листи Министарства науке.

Те критеријуме је “Напредак” задовољио и превазишао:
1. Од броја 1 полагане су свеске у Дигитални репозиторијум Народне библиотеке Србије.
2. То је омогућило Математичком институту САНУ да врши његову годишњу евалуацију.
3. На основу трогодишње евалуације, надлежни Матични одбор за право и политичке науке (у коме седе научни саветници и редовни професори из тих области) га је предложило за категорију М54, која се додељује научним часописима  у оснивању. На тај предлог није имао примедбе НИКО од чланова Комисије за часописе у којој су представници свих матичних научних одбора (њих двадесетак, опет редовни професори и научни саветници)
4. Зашто је научни?
а) Главни и одговорни уредник и највећи број чланова редакције имају научна или наставна звања.
Б) Уређује се према научним критеријумима, применом система дупле слепе рецензије Ц). За разлику од многих других часописа користи Ithenticate програм за контролу на плагијаризам, користи премијум пакет код независног евалуатора “Центра за евалуацију резултата у науци” (ЦЕОН), сваки чланак има ДОИ ознаку, УДК класификацију и тип чланка и доступан је преко Српског цитатног индекса.
Према свему, уређује се према најстрожијим научним критеријумима, а његов издавач није странка, већ регистрована Фондација. Главни и одговорни уредник, већина чланова редакције не да нису чланови СНС-а, већ су чланови других странака или нестраначке личности, што све није био критеријум њиховог избора, већ само остварене научне референце.
Д) Часопис се бави истраживањем политичке теорије и праксе (што је у поднаслову часописа). Било би лепо када би и други политички субјекти уложили нешто новца којег добијају из буџета за бављење научним истраживањима, наравно поштујући научна начела објективности, непристрасности и универзалности.
Председник Демократке странке Зоран Лутовац је виши научни сарадник на Институту друштвених наука.
Да ли то значи да због тога што је он председник политичке странке нема право да се бави научним радом и да ли значи да сваки научни чланак који он напише се доводи у питање само зато што је председник политичке странке?
Право на бављење науком је једно од основних људских права а то да ли је нешто политички панегирик или научни рад се оцењује искључиво на основу изнете снаге аргумената, и научних аргумената, те чињенице да је сваки научни рад доступан научној јавности за научну критику и научну полемику.
Редакција часописа за политичку теорију и праксу “Напредак”

Остале актуелности

Промоција часописа „Напредак“ на 67. Међународном београдском сајму књига

У оквиру штанда Центра за промоцију науке на 67. Међународном београдском сајму књига 20.10.2024. одржана је промоција последњег броја часописа Напредак који је био посвећен теми вештачке интелигенције. О разлозима опредељења баш за ову тему, државним пројектима, али и изазовима које вештачка интелигенција са собом носи разговарали су проф. др Зоран Јевтовић, главни уредник часописа, доц. др Ивана Лукнар, научна

Панел „Будућност науке“ одржан у Новом Саду: Вештачка интелигенција неће заменити наставнике!

У Научно технолошком парку у Новом Саду 15.10.2024. године, у организацији Фондације ”За српски народ и државу” одржана је панел дискусија под називом „Будућност науке“, а на којој се говорило о улози вештачке интелигенције у науци и образовању у Србији, пред великим бројем студената и других гостију. Међу говорницима су се нашли стручњаци из области науке и технологије, као што

Фондација „За српски народ и државу“ донира руска издања Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у вредности од скоро милион динара

Фондација „За српски народ и државу“ наставља да улаже у образовање и науку, овога пута донирајући вредна издања Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Библиотека ће обогатити свој фонд са 154 књиге на руском језику. Наслови обухватају дела из области историје, психологије, филозофије, поезије, медицине, културе, безбедности, а међу ауторима су истакнути мислиоци попут Дугина, Сорокина, Гилинског, Бахтина, Лапушина, Гускове