ДВАНАЕСТ НАСЕЉА У СРБИЈИ УКРАШЕНО ВРЕДНИМ УМЕТНИЧКИМ ГРАФЕМАМА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „ЋИРИЛИЦОМ КРОЗ СРБИЈУ”: ЧУВАМО ЋИРИЛИЦУ, КАО ШТО ЈЕ ОНА ВЕКОВИМА ЧУВАЛА НАС

Lebane Cirilica Mural

Дванаест градова и насељених места широм Србије од данас је украшено вредним ћириличним муралима у оквиру пројекта  „Ћирилицом кроз Србију“ који спроводи Фондација „За српски народ и државу“. Циљ је очување националног идентитета кроз промоцију нашег писма и културе, и зато ће укупно у 30 места широм Србије да се симболички осликају почетна слова градова и села.

У последњих неколико деценија бележи се тренд све мање употребе ћирилице у свакодневном животу, нарочито међу млађим генерацијама и у дигиталној комуникацији, показују истраживања културних институција и језичких удружења. Идеја пројекта „Ћирилицом кроз Србију“ је да се тај тренд преокрене, кроз уметност и културно-образовне поруке.

Графеме ћириличних слова осликао је наш чувени калиграф Душан Мишић, дипломирани ликовни уметник црквене уметности, чији радови посвећени српској историји и православљу украшавају велики број галерија широм света и представљају пример врхунског споја уметности и културног наслеђа.

У првој фази пројекта осликана су ћирилична слова на зидовима школа, библиотека, културних центара, месних заједница у Његoшеву, Чортановцима, Убу, Баjиној Башти, Прибоју, Џурову код Пријепоља, Црној Трави, Медвеђи, Лебану, Ђунису код Крушевца, Јакову и Опову, а мурали ће ускоро украсити и бројна друга места по Србији.

Ћирилица је једно од најстаријих живих писама у Европи. Према одређеним изворима, настала је у 9. веку, у мисији Светог Ћирила и Методија и њихових ученика, а у српској традицији је у употреби више од хиљаду година. Током средњег века, управо помоћу ћириличног писма настале су најзначајније српске средњовековне повеље, хрисовуље и књижевна дела, од Мирослављевог јеванђеља до Душановог законика.

Наша је дужност да чувамо ћирилицу, као што је она кроз векове чувала нас. Ћирилица нас дефинише и идентификује као народ. Због тог писма, између осталог, и данас са поносом носимо српско име. Част нам је да спроводимо овакав пројекат, како би сви, посебно млађе генерације, могли да уоче лепоту ћирилице, сагледају њен историјски значај и да заједно подигнемо свест о њој на виши ниво. Ћирилица није само писмо. Она је културни код, меморија језика, спона са традицијом и визуелни идентитет српског народа. Управо из тог разлога пројекат представља важан уметнички подухват, симболички чин чувања и оживљавања наслеђа, али позив на његово преношење будућим генерацијама.

По садашњем Уставу Републике Србије, ћирилично писмо дефинисано је као службено писмо српског језика у јавној употреби.

Остале актуелности

Ћирилица као уметност и наслеђе: Одржана изложба „У славу ћирилице

Фондација „За српски народ и државу“ је 26.03.2026. свечано отворила изложбу у Музеју ћирилице у Бајиној Башти под називом „У славу ћирилице“, посвећену очувању и неговању српског писма као важног дела националног идентитета и културног наслеђа. Изложба има посебан значај као прва гостујућа поставка у Музеју ћирилице, недавно отвореном простору посвећеном српском писму, традицији и културном идентитету. Овим догађајем још

СВЕТ НА РАСКРШЋУ: СРПСКИ БРОД У СИГУРНОЈ ЛУЦИ

Фондација „За српски народ и државу“ је 18.03.2026. у Кули одржала панел под називом „Свет на раскршћу“, посвећен анализи савремених геополитичких кретања и њиховом утицају на међународне односе и положај Србије у свету који се убрзано мења. На панелу су говорили др Вања Глишин, научни сарадник и директор Центра за геополитику Института за политичке студије, и проф. др Љубиша Деспотовић,

Sretenjska Srbija

Сретењска Србија између истока и запада у Аранђеловцу: Изградња културног националног идентитета

Панел „Сретењска Србија између Истока и Запада“ у организацији Фондације ”За српски народ и државу” одржан је у концертној сали Основнe музичкe школe „Петар Илић“ у Аранђеловцу. Панел је посвећен разматрању историјске и савремене позиције Србије у светлу обележавања Дана државности, а у оквиру „Сретењских сусрета” које Фондација организује трећу годину за редом, мењајући теме и учеснике како би се