„Где је српска Војводина“ била је тема панела одржаног 16.05.2024. који је у свечаној сали Богословије у Сремским Карловцима организовала Фондација „За српски народ и државу“, а на којем се говорило о стварању темеља нашег националног идентитета на овим просторима.
На месту где је одржана историјска Мајска скупштина, односно Црквено народни сабор одржан у мају 1848. године, на ком су Срби дефинисали свој национални програм у складу са словом Привилегија и духом времена, панелисти др Никола Бањац, Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и Бранко Ћурчин, протoјереј-ставрофор, подсетили су јавност на важност тих догађаја као основи за даља политичка настојања Срба да оснаже националну свест и даље развијају и унапређују наше друштво у целини.
„Србија је један небески мозаик, и свака коцкица и сваки човек у том мозаику је злата вредан и драгоцен. У прошлости и у садашњости. Сваки крај Србије уградио је себе у нашу државу и заједницу. Зато се морамо сваког тог камичка увек сећати. Један од тих камена темељаца је и Мајска скупштина, када су Срби са ове стране Саве и Дунава створили српску Војводину, из свог срца и душе, сањајући сан који ће досањати у новембру 1918. године да се присаједине својој матици Србији и да створе заједничку и неразрушиву јединствену Србију у вечности. Тим херојима славних дана 1848-1849. године, њиховој беспоштедној борби и жртвама поклањамо овај панел“, рекао је др Никола Бањац.
Догађај у Карловцима започет је интонирањем химне Републике Србије, а у првом реду међу уваженим гостима нашао се и премијер Милош Вучевић, ректор Богословије Јован Милановић, министри Владе Републике Србије, бројни ученици Богословије и других факултета из Новог Сада, и друге званице.
„Панел који је организовала Фондација вратила је сећања на та тешка дешавања из револуције. За мене је највећа порука о јединству и слози српског народа ма где живео у тим временима, када је захваљујући огромној жртви Срба са свих страна успела да се изборе за оно што се тада звало војводство Србије, односно Војводина Србије“, поручио је Петар Ђурђев.
Посебну пажњу изазвала је дискусија на тему узрока и покретача револуционарних кретања у 1848-1849 у Европи, уз осврт на то какав је био положај српског народа на Балкану у том моменту, а разговарало се и о темељима српске идеје у Војводини из различитих перспектива, затим о току рата до краја 1849. године и руске интервенције, о стварању Српске Војводине односно Војводства Србије и Тамишког Баната, као и последицама тих дешавања на данашњу ситуацију. Протoјереј-ставрофор Бранко Ћуричин одржао је и емотивну беседу о страдању Срба у рату и страдању Новог Сада.