У знак сећања на више од 700 невино стрељаних Срба, Јевреја и Рома између 1941. и 1944. године, 26.06.2025. је у Меморијалном парку „Слободиште“ у Крушевцу у оквиру Видовданских свечаности постављена спомен-плоча са делом текста „Повеље у име живих“, коју је књижевник и академик Добрица Ћосић изговорио управо на овом месту пре тачно шест деценија. Фондација „За српски народ и државу“ донирала је средства за израду и постављање споменика на месту које није само географска тачка на мапи Крушевца. То је простор сећања и симбол борбе за вредности које је неопходно да чувамо кроз генерације.
Откривању спомен плоче присуствовали су градоначелник Иван Манојловић, директор Народног музеја Никола Пантелић, директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево Катарина Грујовић, представници министарства науке и технолошког развоја и представници јавних установа предузећа Крушевац. Ову свечаност уприличио је и дечији хор Културног центра Крушевац, који је извео химну Републике Србије.
Спомен-плоча представља моралну вертикалу и савест у камену, истакао је директор Народног музеја Крушевац, Никола Пантелић.
– На овом месту је Богдан Богдановић 1965. године створио не споменик, већ простор тишине, поштовања и вечног подсећања. Простор који не виче, али говори више него што многи желе да чују. Овим не желимо да закључамо прошлост, већ отварамо нова врата сећања и одговорности. Да подсетимо себе и друге да слобода није поклон. Она је извојевана. Крвљу, болом, жртвом. Додао бих и да је „Повељу у име живих“, текст Добрице Ћосића, изговорен управо овде, пре тачно шест деценија. То није књижевно дело у ужем смислу. То је савест у говору. Завет генерације која је преживела рат, али није заборавила жртву – рекао је Пантелић, захваливши се Фондацији у име свих који чувају сећање на жртве стрељане на Слободишту на племенитој донацији која је омогућила израду овог важног споменика.
Слободиште није само место страдања. То је место завета. И нека ова плоча буде нова реч у тој књизи памћења. Тихо подсећање да слобода нема цену, а да заборав има последице. У времену када се историја често преписује, а вредности релативизују, оваква места и овакве речи враћају нас на оно што је суштинско, а то је људско достојанство и истина.
Са овим чином још једном је потврђено да култура сећања у Србији није терет прошлости, већ обавеза према будућности
