Јединствена дигитална платформа посвећена очувању и популаризацији националних симбола и наслеђа Србије, „Национални трезор културне баштине”, од данас је доступна јавности. Централно место на интерактивној платформи коју је покренула Фондација “За српски народ и државу” заузима дигитална верзија изложбе државних застава од 1835. године и Сретењског устава, па све до данашње заставе, укључујући и Републику Српску, чиме се додатно оснажује значај празника „Дан српског јединства, слободе и националне заставе”, 15. септембра.
На главној страници платформе налази се седам застава. Прва са леве стране је застава Кнежевине Србије из 1835. године, што је била наша прва званична државна застава. Следи застава Кнежевине из 1839. године, када је ферманом призната тробојна застава и национални грб. Трећа по реду је застава Краљевине Србије, на којој је представљен двоглави бели орао на црвеном штиту са краљевском круном, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет. На прсима орла је истакнут грб Кнежевине, односно бели крст на црвеном штиту са по једним оцилом у сваком углу крста. Сваку заставу прате занимљиви подаци, а на платформи је омогућен и едукативни део где ће свако ко жели, моћи да испроба знање о нашој историји и симболима.
“Пројекат је настао као наставак прошлогодишње изложбе српских застава, када смо први пут на једном месту представили све уставом дефинисане заставе Републике Србије, али и на темељу књиге „Симбол слободе и јединства: Кратак историјат државне заставе модерне Србије” аутора проф. др Данка Леовца са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Желели смо да покажемо да наши национални симболи нису само део прошлости, већ су чувари колективног идентитета и државности. На овај начин традиција и савремене технологије спајају се у вредан дигитални ресурс за садашње и будуће генерације, а верујемо да ће Национални трезор да постане вредан извор знања и лако доступан за потребе истраживачких радова и школских пројеката”, поручују из Фондације За српски народ и државу.
Књига професора Леовца на методичан начин прати еволуцију српске државне заставе и постаје део историје српске државности кроз призму њених најважнијих симбола.
„У епохи глобализације која све више угрожава аутентичност локалних идентитета и традиција, док друштвене поделе постају све израженије, ова студија пружа драгоцене увиде о незаменљивој улози државних симбола у очувању националног јединства. Заставе су кроз векове служиле као видљиви мостови који спајају грађане различитих друштвених слојева, стварајући дубоко укорењено осећање припадности заједничкој отаџбини и њеним вредностима. Ова историјска перспектива постаје посебно актуелна у контексту савременог друштва које се носи са изазовима мултикултурализма и дигиталне револуције у комуникацијама. У таквом окружењу, визуелни идентитет државе постаје још значајнији као средство очувања друштвене кохезије, док заједнички симболи попримају улогу кључних чувара колективне свести“, истакао је проф. др Леовац.
Планирано је да Национални трезор ускоро обухвати и шири спектар тема, попут српских устаничких застава, виртуелних тура кроз UNESCO заштићене споменике широм Србије и истраживања хералдичког наслеђа српског народа, као и других важних обележја.
