Фондација „За српски народ и државу“ организовала је 20.02.2025. у Чачку панел дискусију на тему „Сретење српске револуције и националног препорода“, у којој су учешће узели угледни стручњаци и представници институција. Панелисти су били академик Драган Симеуновић, редовни професор Универзитета у Београду, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, и Млађен Цицовић, шеф представништва Републике Српске у Србији.
Др Небојша Кузмановић је током свог излагања истакао значај српске револуције између 1804. и 1835. године, не само за српски народ, већ и за све јужноевропске народе. „Српска револуција покренула је устанке осталих поробљених народа под турском окупацијом и представља камен темељац из којег су створене кнежевина, краљевина и Република Србија. Такође, она је била извориште и инспирација за Кнежевину Црну Гору, присаједињење војвођанских области Краљевини Србији 1918. године, али и за Републику Српску 1992. године“, рекао је Кузмановић.
Млађен Цицовић је у свом обраћању нагласио значај великих јубилеја који се ове године обележавају – 850 година од рођења Светог Саве и 805 година од доношења Законоправила. „Република Српска и Србија први пут су заједнички обележиле Сретење под слоганом ‘Саборност и понос’, у складу са декларацијом Свесрпског сабора. Овај датум, 15. фебруар, један је од најзначајнијих у историји српског народа. Такође, за нас у Републици Српској посебан значај има и 9. јануар 1992. године, када је створена Република Српска, као и 28. фебруар 1992. године, када је усвојен њен први Устав“, изјавио је Цицовић.
Додао је да су оба ова догађаја – српска револуција и стварање Републике Српске – вођена истим циљем: слободом српског народа. „Карађорђе је 1804. године повео устанак за слободу Србије, док су Срби у Босни и Херцеговини 1991. године мирно створили Скупштину српског народа у БиХ, а 9. јануара 1992. године и своју Републику Српску. Она је гаранција слободе Србима не само у њеним границама, него и у целој БиХ“, Милован Витезовић је лијепо рекао: „Карађорђе је слобода, а Милош држава“, ми смо то спојили и често кажемо да нема слободе без државе. закључио је Цицовић.
Да је Српска револуција имала и своју културну и просветитељску димензију сведочи и то што је само за време Првог српског устанка основано преко 30 школа у Србији, међу њима и једна „велика“, док је суседној Угарској за сличан број школа било потребно скоро два века. Уједно је она била и пример и узор другим поробљеним народима у окружењу како се треба борити и изборити за националну слободу, истакао је академик Симеуновић.
Фондација „За српски народ и државу“ наставља са организацијом оваквих догађаја с циљем очувања националне свести и подсећања на кључне историјске моменте који су обликовали српски народ и државност.