Панел дискусија „Сретење српске револуције и националног препорода“ одржана у Чачку

Фондација „За српски народ и државу“ организовала је 20.02.2025. у Чачку панел дискусију на тему „Сретење српске револуције и националног препорода“, у којој су учешће узели угледни стручњаци и представници институција. Панелисти су били академик Драган Симеуновић, редовни професор Универзитета у Београду, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, и Млађен Цицовић, шеф представништва Републике Српске у Србији.

Др Небојша Кузмановић је током свог излагања истакао значај српске револуције између 1804. и 1835. године, не само за српски народ, већ и за све јужноевропске народе. „Српска револуција покренула је устанке осталих поробљених народа под турском окупацијом и представља камен темељац из којег су створене кнежевина, краљевина и Република Србија. Такође, она је била извориште и инспирација за Кнежевину Црну Гору, присаједињење војвођанских области Краљевини Србији 1918. године, али и за Републику Српску 1992. године“, рекао је Кузмановић.

Млађен Цицовић је у свом обраћању нагласио значај великих јубилеја који се ове године обележавају – 850 година од рођења Светог Саве и 805 година од доношења Законоправила. „Република Српска и Србија први пут су заједнички обележиле Сретење под слоганом ‘Саборност и понос’, у складу са декларацијом Свесрпског сабора. Овај датум, 15. фебруар, један је од најзначајнијих у историји српског народа. Такође, за нас у Републици Српској посебан значај има и 9. јануар 1992. године, када је створена Република Српска, као и 28. фебруар 1992. године, када је усвојен њен први Устав“, изјавио је Цицовић.

Додао је да су оба ова догађаја – српска револуција и стварање Републике Српске – вођена истим циљем: слободом српског народа. „Карађорђе је 1804. године повео устанак за слободу Србије, док су Срби у Босни и Херцеговини 1991. године мирно створили Скупштину српског народа у БиХ, а 9. јануара 1992. године и своју Републику Српску. Она је гаранција слободе Србима не само у њеним границама, него и у целој БиХ“, Милован Витезовић је лијепо рекао: „Карађорђе је слобода, а Милош држава“, ми смо то спојили и често кажемо да нема слободе без државе. закључио је Цицовић.

Да је Српска револуција имала и своју културну и просветитељску димензију сведочи и то што је само за време Првог српског устанка основано преко 30 школа у Србији, међу њима и једна „велика“, док је суседној Угарској за сличан број школа било потребно скоро два века. Уједно је она била и пример и узор другим поробљеним народима у окружењу како се треба борити и изборити за националну слободу, истакао је академик Симеуновић.

Фондација „За српски народ и државу“ наставља са организацијом оваквих догађаја с циљем очувања националне свести и подсећања на кључне историјске моменте који су обликовали српски народ и државност.

 

Остале актуелности

Панел дискусија „Сретење српске револуције и националног препорода“ одржана у Чачку

Фондација „За српски народ и државу“ организовала је 20.02.2025. у Чачку панел дискусију на тему „Сретење српске револуције и националног препорода“, у којој су учешће узели угледни стручњаци и представници институција. Панелисти су били академик Драган Симеуновић, редовни професор Универзитета у Београду, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, и Млађен Цицовић, шеф представништва Републике Српске у Србији. Др Небојша Кузмановић

Свечана додела диплома трећој генерацији Академије младих лидера

Додела диплома трећој генерацији Академије младих лидера коју је у овој генерацији прошло више од 160 полазника одржана је 13.02.2025.  у организацији Фондације ”За српски народ и државу” у Београду. Поносни смо на чињеницу да је ово трећа генерација по реду, Академије коју броји више од 580 младих лидера. Присутнима се обратила председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, која

Промоција часописа Напредак у Крушевцу

У циљу обележавања пет година од изласка часописа Напредак, у сали Културног центра Крушевац 06.02. одржана је промоција часописа. Присутнима су се обратили проф. др Зоран Јевтовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу у пензији, главни уредник часописа, и Љубиша Деспотовић, научни саветник у Институту за политичке студије и члан редакције часописа за област геополитике. Говорници су се осврнули на