ЧЕТИРИ ГОДИНЕ УСПЕШНОГ РАДА: Промоција часописа „Напредак“ пред великим бројем угледних званица

На Видовдан, 28. јуна, навршиће се пуне четири године од када смо покренули часопис Напредак, чији је делокруг дефинисан објављивањем истраживања из области политичке теорије и праксе. Научни лук који обликујемо кроз Напредак спаја ћирилицу, културу сећања, национални идентитет, традиционалне вредности, породицу, државу, али и објашњава нова значења које доносе геополитичке промене, уз веровање да сами можемо бирати пут којим ћемо корачати.

Тим поводом смо и организовали промоцију часописа како бисмо говорили о плановима за будућност, али се и подсетили наших досадашњих издања. Пре свега, чињенице да није случајност што је својевремено први број изашао баш на велики српски празник! И нимало случајно на корицама тог броја су се црвенели косовско-метохијски божури као симболи наше истрајности и опредељења да чувамо српско Косово! Отуда је часопис намењен свима који мисле слободно, креативно, критички и којима су национални интереси испред личне користи.

Пред великим бројем драгих гостију дочекали смо и председника Републике Србије, господина Александра Вучића, министре из Владе Републике Србије, представнике дипломатског кора и бројне друге званиице. Било је задовољство што смо се нашли у прилици да им приближимо садржај нашег научног часописа Напредак, који омогућава простор за размену идеја и промовисање политичке културе, како би јавност боље разумела савремене политичке изазове и како бисмо је подстакли на конструктиван дијалог.

Разговарали смо о бројним темама, али смо посебно поносни на тим који чини часопис Напредак. Окупили смо редакцију састављену од академски препознатљивих, вредних и референтних аутора и стручњака, спремних да помогну својим знањем и ангажовањем. На челу је уредник проф. др Зоран Јевтовић, а ту је и проф. др Урош Шуваковић којем је поверена област политике. За сектор спољне политике и међународних односа задужили смо нашег угледног каријерног дипломату, бившег министра спољних послова Србије Ивана Мркића који се бави питањем развоја међународних односа.

Рубрику Европско право и политички систем Европске уније уређују Бранко Ракић, редовни професор Правног факултета, шеф Катедре за међународно право и међународне односе и професор Зоран Чупић, са Факултета политичких наука, такође један од водећих експерата у области политичких система Европске уније и европских интеграција.

Од формирања часописа, у састав његове Редакције ушли су истраживачи са Института за политичке студије, као најреферентнијег института за ову област. Један од врсних познавалаца глобалних геополитичких кретања професор Љубиша Деспотовић, научни саветник и председник Научног већа Института за политичке студије бави се сектором геополитике, док су у Редакцији за област безбедности задужени проф. др Обрад Стевановић, са Криминалистичко-полицијског универзитета, генерал-потпуковник српске полиције и, раније, др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије. По његовој смрти, у Редакцији га је заменила др Марија Ђорић, виша научна сарадница и помоћник директора за научно-истраживачки рад са Института за политичке студије.

Директорка Народног музеја Србије, мр Бојана Борић – Брешковић уређује културну рубрику, док су два угледна универзитетска професора – историчари проф. др Марко Атлагић и проф. др Далибор Елезовић, задужени за рубрику Историја.

Област социјалне екологије данас добија све више на значају, па смо објавили више текстова у часопису који се баве овом проблематиком, а уређивање те рубрике смо поверили професору Дарку Надићу са Факултета политичких наука, једном од утемељивача еколошке политике, зелене политичке теорије и одрживог развоја у Србији. Иначе, колега Надић је приредио и једну колективну монографију посвећену еколошкој проблематици, коју је издала наша Фондација.

Рубрику Медији и друштво уређује професор Дејан Вук Станковић, са Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду. Наравно наш тим чине и други, драги људи који нам помажу: од запослених у Фондацији, преко лектора, коректора, дизајнера, фотографа до штампара, дајући свој допринос у настојању да се часопис појави пред Вама.

Уважавајући препоруке Министарства науке, издавачку сарадњу смо развили са Институтом за политичке студије, чији је директор Миша Стојадиновић, научни саветник, постао и члан Редакције часописа.
Податак да је више од петине укупно објављених радова страних аутора показује на међународну оријентацију и жељу да сарађујемо са глобалном научном заједницом, посебно онима који Србију виде као искреног пријатеља. Амбасадорка Народне Републике Кине, њена екселенција Чен Бо објавила је ауторски текст у првом броју и од тада амбасадори Србији пријатељских земаља у свакој свесци представљају визије развоја својих држава и могућности ширења међусобне сарадње са нашом земљом. Највиши ниво научне размене постигнут је са члановима академске заједнице Кине, са којом смо у отвореној и пријатељској сарадњи издали два тематска броја, најпре поводом 100-годишњице Комунистичке партије Кине и сада, последњи број посвећен десетогодишњици Појаса и пута, који је изазвао огромно занимање. Оба та броја су истовремено публиковани на кинеском, енглеском и српском језику, ћириличним писмом.

Следеће издање часописа Напредак излази крајем лета, а издаје се три пута годишње.

Остале актуелности

Промоција часописа „Напредак“ на 67. Међународном београдском сајму књига

У оквиру штанда Центра за промоцију науке на 67. Међународном београдском сајму књига 20.10.2024. одржана је промоција последњег броја часописа Напредак који је био посвећен теми вештачке интелигенције. О разлозима опредељења баш за ову тему, државним пројектима, али и изазовима које вештачка интелигенција са собом носи разговарали су проф. др Зоран Јевтовић, главни уредник часописа, доц. др Ивана Лукнар, научна

Панел „Будућност науке“ одржан у Новом Саду: Вештачка интелигенција неће заменити наставнике!

У Научно технолошком парку у Новом Саду 15.10.2024. године, у организацији Фондације ”За српски народ и државу” одржана је панел дискусија под називом „Будућност науке“, а на којој се говорило о улози вештачке интелигенције у науци и образовању у Србији, пред великим бројем студената и других гостију. Међу говорницима су се нашли стручњаци из области науке и технологије, као што

Фондација „За српски народ и државу“ донира руска издања Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у вредности од скоро милион динара

Фондација „За српски народ и државу“ наставља да улаже у образовање и науку, овога пута донирајући вредна издања Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Библиотека ће обогатити свој фонд са 154 књиге на руском језику. Наслови обухватају дела из области историје, психологије, филозофије, поезије, медицине, културе, безбедности, а међу ауторима су истакнути мислиоци попут Дугина, Сорокина, Гилинског, Бахтина, Лапушина, Гускове