У Научно технолошком парку у Новом Саду 15.10.2024. године, у организацији Фондације ”За српски народ и државу” одржана је панел дискусија под називом „Будућност науке“, а на којој се говорило о улози вештачке интелигенције у науци и образовању у Србији, пред великим бројем студената и других гостију. Међу говорницима су се нашли стручњаци из области науке и технологије, као што су проф др Борис Думнић, декан Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, проф др Данимир Мандић, декан Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, као и Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Професор Думнић у свом излагању истакао је значај примене вештачке интелигенције у образовању, посебно на Факултету техничких наука.
„Вештачка интелигенција омогућава студентима да максимално искористе своје образовање, пружајући прилагођену подршку различитим нивоима знања. Ови системи такође помажу професорима да ефикасније образују будуће инжењере. Међутим, кључно питање које постављамо јесте: ко има приступ овим алатима и ко управља машинама?“, упитао је Думнић и додао да су многи стручњаци у области вештачке интелигенције у Србији образовани управо на овом факултету, што указује на његову кључну улогу у будућности развоја ове технологије.
У традиционалној настави базираној на парадигми Коменског у којој се доминантно користи фронтални облик рада са ученицима тешко је припремити наставни садржај у складу са њиховим индивидуалним способностима, интересовањима и предзнањима, објаснио је професор Мандић, који је у једном тренутку презентације имао и разговор уживо о вештачкој интелигенцији са аватаром на великом платну.
„Основна идеја употребе вештачке интелигенције у образовању јесте да се повећа активност ученика и индивидуализација наставе у процесу стицања нових знања. Поента је да ученици након самосталног истраживања саопштавају одређене чињенице, да их између себе коментаришу, развијају критичко мишљење и добију повратну информацију од наставника. Такав модел би омогућио да ученик заволи школу, а не да је избегава. Истовремено, јасно је да вештачка интелигенција неће заменити наставнике, већ ће их подржати у унапређивању образовног процеса, јер може да аутоматизује административне задатке, персонализује учење, анализира ученичке перформансе и пружа индивидуализоване повратне информације. Притом, кључне улоге наставника као што су развијање критичког мишљења, емоционална интелигенција и етичко образовање остају изван домашаја тренутне технологије“.
Министар Горан Весић је кроз више занимљивих примера истакао употребу модерних технологија у грађевинарству и саобраћају.
„Интеграција иновација у грађевинске и саобраћајне системе постаје императив сваког модерног друштва. Научна истраживања су кључна за решавање глобалних изазова, а Србија, кроз пројекте који интегришу најновије иновације, гради будућност прилагођену изазовима 21. века“, поручио је Весић који је студентима говорио о револуционарним технологијама попут 3Д штампања у грађевинарству, новим материјалима као што је самозарастајући бетон, биопластика или транспарентно дрво, затим о коришћењу робота у извођењу радова, о паметним аутопутевима, електричним аутомобилима и другим аспектима свакодневног рада министарства.
Студенти су постављали различита питања, а како су поручили, панел који је организовала Фондација “За српски народ и државу” им је пружио увид у кључне промене које вештачка интелигенција доноси у науци и образовању у нашој држави, као и њен утицај на индустријске секторе и друштво у целини.
