Синдром Кањош Мацедоновић, или како су се окупили они који исто мисле, да онима, који исто мисле, кажу да исто мисле!

(колумна Ивана Радовановића у „Информеру“ 18. 02. 2020.)

И да пустиш гомилу мрзитеља да понављају једно те исто, како би показали да је тај Вучић, уствари, само једна грешка, ситница, несрећни стицај околности, и да ће све бити уреду, само да тебе неко устоличи. И ту је негде и главни проблем Владаоца.

Па врх!

И не само то што су се окупили они, који исто мисле, да онима, који исто мисле, кажу, да исто мисле.

Ни то што је пола првог дела Владаоца искоришћено да би се доказало да је Вучић озбиљан убица, ратни хушкач, психопата, радиоактивни отпад, ђубре једно невиђено.

Чак ни покушаји спиновања, као када наратор каже да је Вучић, „само десетак дана пре геноцида у Сребреници“, са скупштинске говорнице, поручивао како ће за једног Србина бити убијено сто Муслимана, а онда, непажњом режије, пусте снимак на којем лепо пише да је Вучић то причао десетак дана после Сребренице (20. јула, а Сребреница њен пад и покољ, десио се 11. јула).

Није ме фасцинирало ни то што несрећници, редом, нису знали да ће Тадић да изгуби изборе 2012., па су сви били изненађени.

Ни успутно пљување оних који су знали да похвале СНС, Вучића и СПС и Дачића, пошто су ови направили владу, нити то што је Тадић представљен, мање више као идиот који је смислио СНС, а онда глупо расписао изборе, кад им време није.

Ма јок. Најфеноменалнији део је онај о – Драгану Ђиласу.

Пошто је, баш Драган Ђилас, једини светли лик у Владаоцу. И аутор га воли и цени више него што је Макијавели, аутор правог Владаоца, волео и ценио Ћезара Борџију.

Човек победио Вучића, два пута! Пре дванаест и осам година! Па Вучић и дан данас пати, не може то да прежали, јебеш то што је био премијер, и председник, срање је све то, боли га пораз од Ђиласа, и то толико да је у емисији чак и закључено да није искључено да ће ипак пробати да постане градоначелник, кад тад. Ма стварно? Леба ти?

Феноменално. И ваљда треба да нам каже да би, Драган Ђилас, сасвим сигурно победио и поново. Бар на изборима за градоначелника, ако не „и шире“.

Само да се реши то са медијима и да Владаоца пуштају пет пута дневно РТС, Пинк, Прва, а још када би Марић довео Ђикија у Ћирилицу, и када би поново постао власник неког таблоида, и када би Дајрект медија забранила било коју другу рекламу, осим његове…

Јбг, лепо је то написао Макијавели за Хиронима Сиракужанина: „qуод нихил илли деерат ад регнандум праете регнум“, илити, у слободном преводу: „Није му недостајало ништа да буде краљ, осим краљевине“.

Хоће то понекада.

Да направиш емисију у којој је он кретен, а ти цар, и да онда замишљаш како ћеш, баш због тога и да будеш цар, без обзира на ту ситницу која каже да царство баш и немаш.

И да пустиш гомилу мрзитеља да понављају једно те исто, како би показали да је тај Вучић, уствари, само једна грешка, ситница, несрећни стицај околности, и да ће све бити уреду, само да тебе неко устоличи.

И ту је негде и главни проблем Владаоца.

Толико су се трудили да покажу како је Вучић суштински ништаван, безвредан, мали, готово симболичан, блед, прозиран, ситан, да сада уопште није јасно, какви су они, када их је он, такав, толико пута, у последњих осам година, развалио?

Од малог сте изгубили? Од те грешке? Њеног сталног понављања?

Или вам се десио синдром Кањош Мацедоновић. Бољији и вишији пођоше бољијима и вишијима, а ја једва и вас допадох.

Рече то Кањош и посече оног несрећног Фурлана.

Тек да се зна.

Пред следећи наставак, у којем ће Драган Ђилас поново да замишља. Драган Ђиласа. Победника.

А Кањош ће да оштри сабљу.