Паланачка трагедија

Колумна Ивана Радовановића у „Информеру“ 30.11.2019.

Како смо постали неваспитане психопате?

Мислим, знам ја да људима може да падне свашта на памет, али ту је онда, ваљда, васпитање, које ти, ако ништа друго, бар брани да нека своја лудила и покажеш.

Да се баш не зајебаваш на рачун било чијег живота.

Да, јавно, не бодеш вуду луткице, не бацаш пилеће кости, не славиш када неко заврши у болници.

Не покушаваш да, када већ нешто тако глупо и одвратно, бесмислено, урадиш, нађеш још глупље оправдање.

Шта је, леба ти, иронично у снајперу? Каква је шала могућност да неко буде убијен?

Колико мораш да будеш глуп да кажеш да карикатуре сметају само ИСИС-у и СНС-у?

И шта је следеће? Да пошаљемо псе и специјалце у Бокељку, па да се он у неком ћошку разнесе?

Зар стварно, било коме, може да једино решење буде то, да неко буде мртав?

Хоћемо ли, онда, да будемо бољи, паметнији, успешнији, духовитији? НИН-у и Данасу ће да скочи тираж и утицај?

И колико рупа у сопственом животу мораш да имаш да ти падне на памет да можеш да их попуниш – нечијом смрћу?

Шта ти фали? Сеx, лепша жена, боља деца, лова, положај? Лепши ћеш да будеш, само да овога рокну? Да ли си нормалан?

И колико мораш да будеш фрустриран, несрећан, незадовољан, празан, несигуран, па да ти падне на памет да је баш супер, да неко цркне?

Шта си све, сам, упрскао да неки политичар, било који, постане и оправдање за твоје промашаје, и решење, за твоју срећу?

Да поверујеш да то, да га нема, мења све?

И не пада ти на памет да се баш ти понашаш као роб – бедник који се нада смрти једног господара, само да би добио другог.

И да би, да ти се наде остваре, ти добио Бошка, за кога је Сребреница пикник, и којег не би чувале кобре, него шкорпиони.

Или ону коалу, што је обукла вијетнамку, па умислила да је међед.

Или оног несрећника што је каријеру направио као коалина бува.

Ђиласа? Озбилно? Па да сви морамо да потпишемо изјаву да је увек био фин, никада никога није тукао, псовао, динара зарадио није, нити је контролисао медије, био власник истих… а ко не потпише да му васкрсли Пресс јебе мајку.

Да ли сте толико одлепили? Да нудите државу гомили фрустрираних губитника?

И да верујете да је баш супер да се транзиција обави на улици, да доживите 6-ти октобар, и спроведете револуционарну правду, вешајући по Теразијама?

Па шта сте то тако велико и важно урадили сами са собом, од 5. октобра?

Чекали двадесет година да вам неко други буде крив?

Да вам за све што нисте постали, решење буде – снајперска шала и зезање са смрћу великог архи кривца?

И не знам да ли вам је јасно: да њега и нема, ви бисте били исти.

Што јесте трагедија. Паланачка. Већа и од смрти.

Иван Радовановић